Izvodi iz izveštaja o izvršenju Projekta Izvodi iz izvršenja Budžeta projekta Izvodi iz Prikaza projekta

ПРИНЦИП ЗДРАВЉА Органска пољопривреда треба да одржи здравo земљиштe, здравље биљака, животиња и људи, као и једну, и једину, недељиву природну целину; ЕКОЛОШКИ ПРИНЦИП Органска пољопривреда треба да се заснива на живим еколошким системима, да ради са њима, опонаша их и помаже им да се одрже. ПРИНЦИП ПРАВЕДНОСТИ Органска пољопривреда треба да буде изграђена на односима који обезбеђују праведност, поштујући заједничко окружење и животне могућности; и ПРИНЦИП НЕГОВАЊА И СТАРАЊА Органском пољопривредом треба да се управља на превентиван и одговоран начин, да би се заштитило здравље и благостање садашњих и будућих генерација и окружења. Органска 

Национално удружење за развој органске производње Serbia organica је национална кровна асоцијација за развој органске производње посвећена целокупном унапређењу органске производње. Основана маја 2009. године, као независна, невладина организација иницирана идејом учесника овог сектора производње. Активности спроводи на територији целе Србије и удружује представнике читавог сектора,  произвођаче, прерађиваче,  удружења, дистрибутере, трговце, контролне организације, образовне и истраживачке институције и сарађује са свим релевантним владиним и невладиним субјектима са мисијом  да органску производњу учини поузданом и конкурентном граном производње на домаћем и на међународном тржишту. Наша мисија је унапређење здравља људи, животиња и окружења (тло, вода, атмосфера).

Заштита права потрошача у Србији се налази на незавидном нивоу и није потребно много знања да човек уочи да савремено доба користи све доступне алате за манипулацију и обману просечног потрошача. У основи проблема лежи изложеност потрошача (свих грађана) неистинитом, пристрасном, неправовременом и непотпуном информисању о потрошачким правима, aли и непотпуном информисању о институцијама које се баве остваривањем и заштитом Основних права потрошача и поступцима мирног и судског решавања потрошачких спорова.

Светски дан права потрошача 2016. године је обележен је кампањом „Сто без антибиотика“. Кампању је покренула и водила Потрошачка Интернационала и више њених чланица, међу којима је и Покрет за заштиту потрошача-Србије (Шведска, Немачка, Финска, Јужноафричка република, Белгија…). Упућена су писма  Mc Donalds-у, Subway-у i KFC-у и националним и регионалним представништвима ових великих ланаца и неким другим мањим ресторанима. Од них је тражено да у своје глобалне, временски одређене политике унесу избацивање из продаје меса животињског порекла које је третирано антибиотицима, који се користе у медицини. Изнет је јасан став да би ланци ресторана требало

Тема Светског дана права потрошача у  2017. години је ИЗГРАДЊА ДИГИТАЛНОГ СВЕТА У КОЈИ ПОТРОШАЧИ МОГУ ДА ВЕРУЈУ. Пракса је да се пре промоције нове кампање и Програма активности, осврне на резултате, проблеме и могућности настављања започетих активности. Овогодишњој кампањи претходила је Кампања Потрошачке Интернационале и више националних организације потрошача, укључујући и Покрет за заштиту потрошача-Србије, покренута 15. марта 2014. годинe, с циљем да се побољша положај корисника услуга у мобилној телефонији. Проблеми корисника мобилних телефона се испољавају у неповољној законској и подзаконској регулативи, недовољној информисаности корисника мобилних телефона, неразвијеним институцијама и механизмима за остваривање

На основу  Закона о оглашавању, провера истинитости рекламних порука је у надлежности Тржишне инспекције, а врши се, по правилу, на основу пријаве. Проверу истинитости тврдњи о својствима робе треба да врше и недлежне инспекције (Тржишна, Туристичка, Ветеринарска, Пољопривредна, Фитосанитарна и Санитарна инспекција), у зависности  од врсте робе или услуга, за које постоји  оправдана сумња да роба немају оглашена, декларисана и/или очекивана својства. Потрошачи у Србији су изложени недопустиво агресивним рекламама робе и услуга. Од њих нису поштеђена деца, болесни, инвалиди и друге осетљиве потрошачке групе. У креирању и објављивању реклама често се не поштују законске

Задружна мотивација и економија Главна економска снага задругарства је у јединству личне и колективне мотивације заједничког рада и пословања, у чему је и његова главна компаративна предност у односу на приватно и државно привређивање. Пошто задругари нису у најамништву него у слободном заједништву, они су и лично и колективно мотивисани за што веће радне и пословне резултате с обзиром на то да само они њима располажу. Али то је тако само кад се резултати заједничког рада и пословања уживају према доприносу њиховом стварању, а у супротном економске мотивације неће бити. Које су задруге делиле добит

Управљање и пословођење За успешан рад и пословање задруге, од изузетног је значаја стриктно разграничење управљања и пословођења. Али разлика није апсолутна, јер се управљањем пословођење креира, усмерава и контролише, а пословођењем управљачке обуке припремају, спроводе и извршавају. Подела није персонална него функционална, пошто су носиоци управљања и пословођења исти субјекти. С обзиром на то да задругом сви задругари непосредно и равноправно управљају, пословође су истовремено и управљачи, али су сви истовремено и пословође у вођењу својих послова које самостално обављају. Сваки члан задруге непосредно учествуј у припремању, доношењу, спровођењу и извршавању заједничких одлука. И

Самоснабдевање потрошача Као облик непосредног самоснабдевања потрошача, задруга не тргује – не купује и не препродаје, него посредује у организовању непосредног промета између добављача и потрошача. У тој функцији, задруга је изворни облик непосредног самоорганизовања потрошача путем којег се они сами снабдевају у задовољавању својих животних потреба. Њени чланови су управо сами удружени потрошачи који се заједнички самоснабдевају. Зато је потрошачко-услужна задруга у најповољнијој маркетиншкој позицији да те потребе непосредно сагледава и објективно процењује платежне могућности потрошача, али да би могла да процењује и реалне могућности њиховог задовољавања, мора да објективно сагледава и кроз опште