Category: задругарство

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 5)

Задружна мотивација и економија

Главна економска снага задругарства је у јединству личне и колективне мотивације заједничког рада и пословања, у чему је и његова главна компаративна предност у односу на приватно и државно привређивање. Пошто задругари нису у најамништву него у слободном заједништву, они су и лично и колективно мотивисани за што веће радне и пословне резултате с обзиром на то да само они њима располажу.

Али то је тако само кад се резултати заједничког рада и пословања уживају према доприносу њиховом стварању, а у супротном економске мотивације неће бити. Које су задруге делиле добит подједнако, према претпостављеном раду (школској спреми, радном месту или функцији) или према произвољној процени залагања волунтаристички, оне су због недостатка економске мотивације брзо банкротирале или су приватизоване. Read More

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 4)

Управљање и пословођење

За успешан рад и пословање задруге, од изузетног је значаја стриктно разграничење управљања и пословођења. Али разлика није апсолутна, јер се управљањем пословођење креира, усмерава и контролише, а пословођењем управљачке обуке припремају, спроводе и извршавају. Подела није персонална него функционална, пошто су носиоци управљања и пословођења исти субјекти.

С обзиром на то да задругом сви задругари непосредно и равноправно управљају, пословође су истовремено и управљачи, али су сви истовремено и пословође у вођењу својих послова које самостално обављају. Сваки члан задруге непосредно учествуј у припремању, доношењу, спровођењу и извршавању заједничких одлука. И зато је сваки самостални, индивидуални и колективни, предузетник, те истовремено свој сопствени послодавац и најамник. Read More

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 3)

Самоснабдевање потрошача

Као облик непосредног самоснабдевања потрошача, задруга не тргује – не купује и не препродаје, него посредује у организовању непосредног промета између добављача и потрошача. У тој функцији, задруга је изворни облик непосредног самоорганизовања потрошача путем којег се они сами снабдевају у задовољавању својих животних потреба. Њени чланови су управо сами удружени потрошачи који се заједнички самоснабдевају.

Зато је потрошачко-услужна задруга у најповољнијој маркетиншкој позицији да те потребе непосредно сагледава и објективно процењује платежне могућности потрошача, али да би могла да процењује и реалне могућности њиховог задовољавања, мора да објективно сагледава и кроз опште стање на домаћем и светском тржишту. А за то треба да има одговарајућу маркетиншку службу, сопствену или заједничку са другим удруженим задругама. Read More

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 2)

Организовање задруге

Да би остваривала економију обима и успешније пословала, задруга треба да има што већи број чланова, са остваривањем што већег промета. Ради тога, члановима задруге треба да постане што већи број потрошача који су заинтересовани да се трајно снабдевају одређеним производима и користе одређене услуге.

Да би се такав интерес подстакао, потребно је:

  1. да појединачни члански улози буду довољно ниски да задруга буде приступачна и за најсиромашније потрошаче;
  2. да делатност задруге буде што разуђенија да задовољи што шири круг потреба задругара;
  3. да буде загарантован квалитет производа и услуга које задруга обезбеђује;
  4. да са својим ценама задруга успешно конкурише приватним фирмама;
  5. да задруга испуњава захтеве и адекватно одговара на поруџбине задругара.

Read More

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 1)

Улога потрошачко-услужне задруге 

Потрошачко-услужна задруга није трговачка организација, већ облик самоорганизовања потрошача у задовољавању сопствених животних потреба. Оно се састоји у самосталном заједничком обезбеђивању одговарајућих производа и услуга за подмиривање одређених потреба у породичном домаћинству, односно месту становања или на радном месту.

Основни смисао задружног самоорганизовања потрошача је: животно целисходније и рационалније, праведније, квалитетније, сигурније и јефтиније обезбеђивање животних средстава, него преко приватних фирми руковођених превасходно профитабилношћу. Због тога су потрошачко-услужне задруге позване да обезбеђују: животно безбедно и одрживо снабдевање; самозаштиту од профитоманског искоришћавања и нехуманог малтретирања потрошача; задовољавајући квалитет производа и услуга; сигурно и редовно снабдевање, те правовремено пружање услуга; прихватљиве и што ниже цене производа и услуга, уз поштовање осталих услова снабдевања. Read More