Author: e-glasilo

Интернет провајдер – проблем брзине протока

Интересује ме ко је надлежан за контролисање интернет провајдера? Ево о чему се ради. Корисник сам услуге интернета и брзина интернета коју би ми требало да обезбеђују је 10/2 (10 Мбита/с за доwнлоад и 2 Мбита/с за уплоад), међутим у задњих годину дана имам свакодневних проблема са протоком тј. са брзином протока. Звао сам их небројено пута досадио сам себи и њима и након позива неколико дана имам нормалан проток, па опет настају проблеми. Да напоменем да се оглашавају непрестано на једној радио станици. Ово се све дешава у Београду. Шта треба учинити да их се доведе у ред? Да ли постоји начин да кад нешто платите да то и добијете?

Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ) је надлежна за контролу интернет рада провајдера. Провајдер је обавезан да извршава уговорене брзине протока.  У потписаном уговору се, поред осталог, дефинише и брзина протока информација, цена, обавезе провајдера и права корисника. Требало би да су дефинисане обавезе провајдера ако не извршава уговорене обавезе (умањење цене, раскид уговора, обештећење и др.). Нисте навели да ли су уговорене последице, односно обавезе провајдера, ако не извршава уговорене обавезе, односно која се Ваша права.

Истакли сте да имате свакодневне, дуготрајне проблеме са брзином протока података, односно (непотпуним извршавањем уговорне обавезе провајдера). То може да буде разлог за раскид уговора и Ваш захтев за правично обештећење, али без увида у уговор,не треба коментарисати могуће ситуације.

Тврдите да сте провајдера звали небројено пута, да након позива неколико дана имате нормалан проток информација и да се потом поново појављују проблеми. Из увог се може закључити да провајдер, вероватно,  нема капацитете за извршавање уговорених обавеза према свим корисницима.

Mислим да сте изабрали најнеповољнији вид комуникације са провајдером. Из искуства знам да се најређе рашавају пријављене рекламације телефоном, осим када се телефонски разговори снимају. Због тога предлажем да се провајдеру обратите писмено (меjлом), да се позовете на уговор, опишете проблеме које имате са брзином протока информација, наведете време настајања и дужину трајања прекида смањеног протока података, да захтевате трајне услове за коришћење уговорене  брзине преноса података, а најкасније у року од 15 дана, умањење износа рачуна, накнаду штете и писмени одговор  на рекламацију, у законском року од осам дана. Напомените да ћете, ако не поступи у складу са Вашим захтевима, захтевати раскид уговора и пуно обештећење, као и да чете се за заштиту права обратити надлежним државним органима и етичким телима.

Проблеми односа давалаца услуга, продаваца и произвођача на једној и потрошача на другој страни све су израженији. Погоршава се регулатива, посебно подзаконска. Организација независних облика потрошача је недовољна. Бизнис сектор је све организованији. Повољнији положај потрошача,како ви кажете “довођење у ред” давалаца услуга је могуће и пожељно. Може се постиће бољим познавањем права потрошача, институцуја које се баве заштитом права и интереса потрошача и поступака како се она штите и остварују. Морамо знати да се без добре организације независних облика организовања потрошача, потрошачке солидарности и истрајавања на њиховом оствраривању, мало шта може остварити, јер се права потрошача тешко стичу, а лако губе.

Да, постоје начини и могућности да потрошач, односно корисник услуге добије плаћени производ, односно услугу.То се подразумева. Ако се то не обезбеди у нормалној комуникацији са продавцем, односно даваоцем услуга, у сваком конкретном случају постоје начини како се то остварује.

Истакли сте да се провајдер непрестано оглашава на једној радио станици. То је његово право, али уз обавезу да рекламне поруке буду тачне, да не кориснике не доводе у заблуду, да нису обмањујуће и да не навое потрошаче да доносе неразумне одлуке о избору. Објављена   рекламна порука обавезује оглашивача да је изврши, значи мора се извршити.

С поштовањем,

Петар Богосављевић

Услуге Кабловске ТВ – пресељење

Имао сам уговор на две године са оператером кабловске ТВ Радијус вектор.Услед продаје стана преселио сам се на другу локацију на којој они немају техничких могућности за пружање услуге Кабловске ТВ. Измирио сам сва дуговања према њима и вратио сву опрему која ја била код мене на корисшењу, и том приликом раскинуо уговор.Међутим они сматрају да ја имам обавезе плаћања кабловске телевизије до краја уговора и испоставили су ми рачун на 50.000. динара за услугу коју коју они не могу да изврше.Преселио сам се зато сто сам продао стан после две године продаје,нисам сам знао кад ћу га продати,то не може нико знати,они не могу на новој локацији да изврше услугу,али могу да наплате неизвршену услугу,ово је практично раскид уговора са њихове стране,наплаћују неизвршену услугу, и забрањују и кажњавају слободно кретање и промену адресе услед више силе .
Молим вас за мишљење ста да радим.

За одговор на Ваше питање шта да радите, потрбни су подаци: када је закључен и када истиче Уговор, под којим условима  се Уговор  може раскинути? Да ли је продаја стана наведена као разлог за раскид уговора? Које сте информације добили од провајдера пре закључења уговора и на основу чега су Вам испоставили рачун на 50.000,00 динара.

Продаја стана и пресељење, вероватно, нису наведени као основ за раскид уговора.  Због тога провајдер сматра да имате обавезу да платите кабловску телевизију до истека уговора.  Ви провајдеру приписујете одговорност за раскид уговора, јер није омогућио коришћење кабловске телевизије у новом стану, на новој локацији. Сматрате да Вам тиме забрањује слободно кретање и промену адресе, а промену адресе сматрате вишом силом. Мислим да су ово нереална очекивања и нису заснована на закону. Уз то небитна су за ваша права, у овом случају.

Међутим, из наведених података, повреда Ваших потрошачких права  могло би да буде:

–           испостављање рачуна на износ од 50.000 динара, вероватно за преостали део потраживања, једнократна наплата преосталог уговореног износа до истека уговора, под условом да није уговорена  обавеза да се у случају раскида уговора једнократно исплати преостали уговорени износ;

–          испостављање рачуна за услугу коју  неће моћи да се изврши је недопустиво, утолико пре што провајдер сигналом  не покрива простор Вашег новог стана;

–          непотпуно претходно , пре закључења уговора, ако је уговор потписан после доношења новог  Закона о заштити потрошача, којим се трговци  обавезују да потрошаче  претходно информишу. У овом случају, провајдер је био дужан да Вас обавести у којим  деловима града има обезбеђене техничке услове за пружање услуга кабловске телевизије. Непотпуно претходно информисање је прекршај, може се третирати као непоштена пословна пракса и бити разлог за раскид уговора, без потраживања преосталог дела уговореног износа, па и могућу обавезу провајдера на правично обештећење. За  потпун одговор и примењив савет, неопходна је анализа Уговора.

Незахвално је и недопустиво давати мишљења на основу непотпуних информација. Предлажем Вам да се  анализира усклађеност  Уговора са законом. Потом да се провајдеру поднесе писмена рекламација. У њој треба навести када сте закључили и када раскинули Уговор, истаћи проблем претходног информисања, што Вас је довело у заблуду, незнајићи да не обезбеђују кабловску телевизију ан целој територији Града, ако је тако. Треба да оспорите потраживање од 50.000,00 динара, чињеницом да покушавају да наплате услугу коју не могже да изврши. Тражите да рекламацију реши у што краћемроку, не дужем од 15 дана И да Вас о решењу рекламације обавести у законском року од 8 дана, Ако са провајдером не нађете решење, предлажем да се за помоћ обратите Републичкој агенцији за телекомумокације (РАТЕЛ-у). Она је надлежнаи за решавање потрошачкихспорова у коришћењу кабловске телевизије. Такође, можете се обратити једнојм од регионалних саветодавних центара ( у Београду постоје 4), у којим Министарство трговине, туризма и телекомуникација финансира адвокате и правнике да потрошачима пружају бесплатну помоћ у решавању потрошачких спорова.

Да смо имали Уговор, дали бисмо Вам потпуније мишљење и савете.

Охрабрујемо Вас да истрајавате у остваривању и заштити Ваших потрошачких права, јер тако, доприносите  јачању заштите потрошачких права у Републици Србији.

 

С поштовањем,

Петар Богосављевић

Принципи на којима се заснива органска пољопривреда

ПРИНЦИП ЗДРАВЉА
Органска пољопривреда треба да одржи здравo земљиштe, здравље биљака, животиња и људи, као и једну, и једину, недељиву природну целину;

ЕКОЛОШКИ ПРИНЦИП
Органска пољопривреда треба да се заснива на живим еколошким системима, да ради са њима, опонаша их и помаже им да се одрже.

ПРИНЦИП ПРАВЕДНОСТИ
Органска пољопривреда треба да буде изграђена на односима који обезбеђују праведност, поштујући заједничко окружење и животне могућности; и

ПРИНЦИП НЕГОВАЊА И СТАРАЊА
Органском пољопривредом треба да се управља на превентиван и одговоран начин, да би се заштитило здравље и благостање садашњих и будућих генерација и окружења.

Органска  пољопривреда даје много више простора и могућности за развој села од конвенционалне пољопривредне производње.

Serbia organica

Национално удружење за развој органске производње Serbia organica је национална кровна асоцијација за развој органске производње посвећена целокупном унапређењу органске производње. Основана маја 2009. године, као независна, невладина организација иницирана идејом учесника овог сектора производње.

Активности спроводи на територији целе Србије и удружује представнике читавог сектора,  произвођаче, прерађиваче,  удружења, дистрибутере, трговце, контролне организације, образовне и истраживачке институције и сарађује са свим релевантним владиним и невладиним субјектима са мисијом  да органску производњу учини поузданом и конкурентном граном производње на домаћем и на међународном тржишту.

Наша мисија је унапређење здравља људи, животиња и окружења (тло, вода, атмосфера). Желимо да допринесемо очувању природних ресурса и да сачувамо укус «мајке природе» за будуће нараштаје.

Мисија нам је и да помогнемо српском пословању  у сектору органске производње да постане поуздан и конкурентан снабдевач органском храном на локалном и међународном тржишту.

Своје активности спроводимо на различитим пољима  кроз неколико центара формираних унутар асоцијације: Едукативни центар,  Центар за промотивне и маркетиншке активности, Инфо центар и Издавачки центар.

Serbia organica представља кључну тачку у информисању о сектору органске производње и обезбеђује повезаност међу домаћим, али и страним учесницима.Заузима се за интересе свих учесника ланца вредности, спроводи обуке у циљу подизања нивоа знања свих релевантних субјеката, па је едуковала саветодавце из  пољопривреднх стручних служби, наставнике пољопривредних  и прехрамбено технолошких школа, удружења произвођача, заузела се за увођење предмета из ове области у систем образовања стручних школа и др. Такође, реализује и истраживања тржишта и тржишну повезаност са купцима из иностранства и организује наступ на међународном сајму Biofach. Као национална асоцијација, окупља стручњаке и афирмише истраживање и развој органске производње. Спроводи различите промотивне кампање у циљу развијања, унапређења и ширења знања и подизања свести о органској производњи међу потрошачима.Потрошаче и произвођаче повезује организовањем раличитих промотивних активности као што су организоване посете органским произвођачима, едукација потрошача у малопродајним објектима, органзацијом фестивала и наступа на домаћим сајмовима од којих је назначајнији Пољопривредни сајам у Новом Саду. Заузима се за обезбеђење продајних места за органске произвођаче и пвећање видљивости органских производа на њима.

У сарадњи са ЈКП „Градске пијаце Београд“ покренула је  2011. године прву сталну пијацу сертификованих органских производа у Београду, на Новом Београду

С обзиром на своју позицију, имамо приступ информацијама везаним за читав сектор органске производње.

Наше активности представљају интегрални део Националног програма развоја органске производње у Србији који је део Националног програма руралног развоја Републике Србије.

Serbia organica сарађује са Министарством пољопривреде, а предмет сарадње чине: достављање мишљења и предлога везаних за нормативну активност; заједничко промовисање органске производње; размена мишљења и ставова у области органске производње; учешће у обуци и информисању носилаца регистрованих пољопривредних газдинстава,  учешће у раду Стручног савета за органску производњу и у различитим радним групама, организација сајмова и изложби.

У Привредној комори Србије је 2010. године  иницирала оснивање Групације за органску производњу у којој је врло активна и иницира  бројне активности за обезбеђивање повољног привредног амбијента за развој органске производње.

Serbia organica има за циљ да све наведено обухвати у једном интересу, а то је промоција вредности органске производње и раст свих индикатора који указују на развој ове производње.

Кратак осврт на положај потрошача у Србији

Заштита права потрошача у Србији се налази на незавидном нивоу и није потребно много знања да човек уочи да савремено доба користи све доступне алате за манипулацију и обману просечног потрошача.

У основи проблема лежи изложеност потрошача (свих грађана) неистинитом, пристрасном, неправовременом и непотпуном информисању о потрошачким правима, aли и непотпуном информисању о институцијама које се баве остваривањем и заштитом Основних права потрошача и поступцима мирног и судског решавања потрошачких спорова. Read More

Осврт на 15. март претходних година (део 2)

Светски дан права потрошача 2016. године је обележен је кампањом „Сто без антибиотика“. Кампању је покренула и водила Потрошачка Интернационала и више њених чланица, међу којима је и Покрет за заштиту потрошача-Србије (Шведска, Немачка, Финска, Јужноафричка република, Белгија…). Упућена су писма  Mc Donalds-у, Subway-у i KFC-у и националним и регионалним представништвима ових великих ланаца и неким другим мањим ресторанима. Од них је тражено да у своје глобалне, временски одређене политике унесу избацивање из продаје меса животињског порекла које је третирано антибиотицима, који се користе у медицини. Изнет је јасан став да би ланци ресторана требало да набављају искључиво оно месо које не потиче од животиња које су рутински третиране антибиотицима. Read More

Осврт на 15. март претходних година (део 1)

Тема Светског дана права потрошача у  2017. години је ИЗГРАДЊА ДИГИТАЛНОГ СВЕТА У КОЈИ ПОТРОШАЧИ МОГУ ДА ВЕРУЈУ. Пракса је да се пре промоције нове кампање и Програма активности, осврне на резултате, проблеме и могућности настављања започетих активности.

Овогодишњој кампањи претходила је Кампања Потрошачке Интернационале и више националних организације потрошача, укључујући и Покрет за заштиту потрошача-Србије, покренута 15. марта 2014. годинe, с циљем да се побољша положај корисника услуга у мобилној телефонији.

Проблеми корисника мобилних телефона се испољавају у неповољној законској и подзаконској регулативи, недовољној информисаности корисника мобилних телефона, неразвијеним институцијама и механизмима за остваривање и заштиту права корисника ових услуга и др. Read More

Истинитост рекламних порука

На основу  Закона о оглашавању, провера истинитости рекламних порука је у надлежности Тржишне инспекције, а врши се, по правилу, на основу пријаве. Проверу истинитости тврдњи о својствима робе треба да врше и недлежне инспекције (Тржишна, Туристичка, Ветеринарска, Пољопривредна, Фитосанитарна и Санитарна инспекција), у зависности  од врсте робе или услуга, за које постоји  оправдана сумња да роба немају оглашена, декларисана и/или очекивана својства.

Потрошачи у Србији су изложени недопустиво агресивним рекламама робе и услуга. Од њих нису поштеђена деца, болесни, инвалиди и друге осетљиве потрошачке групе. У креирању и објављивању реклама често се не поштују законске оредбе и етички кодекси. Не постоји политичка воља за примену закона и етичких норми, којим су уређена ова питања. Због тога смо изложени масовним врло агресивним рекламама. Не примењују се одредбе закона о: оглашавању, заштити потрошача, безбедности хране, конкуренцији, туризму и др. Read More

Како организовати и водити потрошачко-услужну задругу? (део 5)

Задружна мотивација и економија

Главна економска снага задругарства је у јединству личне и колективне мотивације заједничког рада и пословања, у чему је и његова главна компаративна предност у односу на приватно и државно привређивање. Пошто задругари нису у најамништву него у слободном заједништву, они су и лично и колективно мотивисани за што веће радне и пословне резултате с обзиром на то да само они њима располажу.

Али то је тако само кад се резултати заједничког рада и пословања уживају према доприносу њиховом стварању, а у супротном економске мотивације неће бити. Које су задруге делиле добит подједнако, према претпостављеном раду (школској спреми, радном месту или функцији) или према произвољној процени залагања волунтаристички, оне су због недостатка економске мотивације брзо банкротирале или су приватизоване. Read More