Управљање и пословођење

За успешан рад и пословање задруге, од изузетног је значаја стриктно разграничење управљања и пословођења. Али разлика није апсолутна, јер се управљањем пословођење креира, усмерава и контролише, а пословођењем управљачке обуке припремају, спроводе и извршавају. Подела није персонална него функционална, пошто су носиоци управљања и пословођења исти субјекти.

С обзиром на то да задругом сви задругари непосредно и равноправно управљају, пословође су истовремено и управљачи, али су сви истовремено и пословође у вођењу својих послова које самостално обављају. Сваки члан задруге непосредно учествуј у припремању, доношењу, спровођењу и извршавању заједничких одлука. И зато је сваки самостални, индивидуални и колективни, предузетник, те истовремено свој сопствени послодавац и најамник.

Зато се задружно управљање не би смело свести на физичко присуство седницама задружне скупштине и формално изгласавање њених одлука. Сви задругари морају активно суделовати у целом процесу задружног управљања – од покретања иницијатива до анализа остваривања конкретних одлука, које би се морале критички и самокритички разматрати, да би се извлачиле поуке за даљи рад и пословање задруге.

Масован иницијатива је можда и најважнија за успешан рад и пословање задруге, јер “више очију више виде”, а покретач иницијативе обично највише утиче на основну садржину одговарајуће одлуке. Разуме се да свака покренута иницијатива треба да буде добро образложена да би била прихваћена, о чему треба да одлучује управни одбор, који би сваку покренуту иницијативу морао озбиљно размотрити и прихватити ако је у интересу задруге, или њено одбијање образложити ако није.

На основу усвојене иницијативе, стручна служба, уз учешће директора, саставља нацрт одговарајуће одлуке за јавну расправу, у којој треба омогућити активно учешће свих задругара. Демократским свођењем јавне расправе утврђују се образложене примедбе и предлози који са нацртом одлуке служе као основа за утврђивање предлога одлуке, који управни одбор упућује скупштини на демократску расправу и усвајање, односно доношење. Већ самим нацртом одлуке треба јасно разграничити управљање од пословођења, да би се искључило њихово преплитање и мешање при остваривању, за шта се нормативна основа мора дати општим актима задруге, односно скупштине.

Правилима задруге треба утврдити што демократичнији начин доношења задружних одлука. Где су Законом одређени само минимални услови, задружним правилима треба, алтернативно, утврдити оптималне услове. Ако је Законом утврђено да се одређене одлуке доносе већином гласова од укупног броја задругара, правилима задруге може се предвидети да се на тај начин доносе, апсолутном или квалификованом већином, и друге значајне одлуке.

Иако се Законом допушта могућност да се у задрузи са више од 100 чланова одлучује и представнички, односно у представничкој скупштини, те могућности треба се одрећи из више разлога. Тиме би се, пре свега, нарушио основни принцип задружне демократије о непосредном управљању задругара задругом, јер би се већина задругара лишила тог права, па би се самим тим нарушио и принцип задружне једнакости пошто би мањина, бар привремено, била привилегована да одлучује у име већине, поготово што се Законом не предвиђа везани мандат чланова представничке скупштине. А омогућило би се и да, уместо већине задругара, одлучујући утицај на задружно управљање имају руководеће структуре задруге, као што се често и дешава.

Задружна скупштина не мора, из техничких разлога, радити и одлучивати само на седницама. С обзиром на то да је чине сви задругари, њен рад чини, у суштини, цео ток задружног управљања, од покретања иницијатива до остваривања задружних одлука. Без обзира на бројност учесника, постоји низ могућности демократског одлучивања и ван скупштинских сала: путем референдума, зборова задругара, потписивања заједничке одлуке или електронске поште. И кад се одлучује на седницама, оне се не морају понављати ако нема кворума. Присутни учесници могу утврдити предлог одлуке о којем ће се одлучивати ван седнице.
Принцип задружне вредности нарушио би се и ако директор не би био члан задруге, као што се Законом таква могућност допушта. Иако суделује у припреми задружних одлука, он не би имао право да учествује и у њиховом доношењу, односно изгласавању, мада је с обзиром на своју позицију, у могућности да знатно, па и одлучујуће, утиче на њихову садржину. У тој позицији, директор би био и у могућности да отежава или нарушава остваривање демократских права задругара, односно да се према њему бирократски односи.

Као заступник демократске задруге, директор се према њеним члановима, доносиоцима и спроводницима њених одлука мора демократски односити, делујући као први међу једнакима. То подразумева да носиоци пословодних функција раде колективно, са јединственом индивидуалном и колективном самоодговорношћу и одговорношћу у спровођењу задружних одлука. Све пословође и сви повереници задруге морали би деловати као јединствен пословодни колегијум који, уз вођство директора, сложно ради на квалификованом и одговорном вођењу задружних послова.

То, међутим, неће бити довљно ако се сви задругари самоодговорно и доследно не ангажују на спровођењу и извршавању задружних одлука које су заједнички донели, и то не само кроз контролу пословодних функционера, већ и личним деловањем, те међусобном контролом и самоконтролом у свакодневном понашању. За остваривање задружне демократије није пресудна екстерна, него интерна контрола и самоконтрола, одговорност и самоодговорност, које се не тичи нечијих туђих, већ сопствених заједничких интереса самих задругара.

Задружна демократија се заснива управо на заједничким, а не на супротстављеним, класним интересима, због чега су за њено остваривање судбоносни односи међу самим задругарима, засновани на задружним вредностима једнакости, узајамног еквивалентног узвраћања, праведности, солидарности, међусобне самоодговорности, поштења, искрености, бриге за друге и тсл. Зато је неодрживо што су из Закона о задругама изостављене изразито етичке вредности поштења, искрености, бриге за друге и друштвене одговорности, мада су свих десет (практично потврђених и званично промовисаних у међународном задружном покрету) задружних вредности у суштини етичке.

Живко Марковић

наставиће се …