Улога потрошачко-услужне задруге 

Потрошачко-услужна задруга није трговачка организација, већ облик самоорганизовања потрошача у задовољавању сопствених животних потреба. Оно се састоји у самосталном заједничком обезбеђивању одговарајућих производа и услуга за подмиривање одређених потреба у породичном домаћинству, односно месту становања или на радном месту.

Основни смисао задружног самоорганизовања потрошача је: животно целисходније и рационалније, праведније, квалитетније, сигурније и јефтиније обезбеђивање животних средстава, него преко приватних фирми руковођених превасходно профитабилношћу. Због тога су потрошачко-услужне задруге позване да обезбеђују: животно безбедно и одрживо снабдевање; самозаштиту од профитоманског искоришћавања и нехуманог малтретирања потрошача; задовољавајући квалитет производа и услуга; сигурно и редовно снабдевање, те правовремено пружање услуга; прихватљиве и што ниже цене производа и услуга, уз поштовање осталих услова снабдевања.

Уколико нису у могућности да интересе и потребе потрошача заштите и задовоље само сопственим самоорганизовањем, задруге треба да у томе сарађују са осталим друштвеним чиниоцима: државним органима и организацијама, удружењима и посебно са покретом потрошача. Сарадња би требало да се састоји и нарочито у: заједничком решавању нерешених проблема заштите потрошача; покретању иницијатива и активном учешћу у припремању и доношењу одговарајућих прописа, одлука и мера, њиховом спровођењу и остваривању; систематском праћењу остваривања и предузимању одређених активности за отклањање евентуалних застоја; заједничким активностима на унапређивању друштвеног статуса и задовољавања животних потреба потрошача.

Оснивање задруга

Иницијативу за оснивање задруге могу покренути: заинтересовани потрошачи, односно група потрошача, нека заинтересована постојећа задруга, задружни покрет или задружни савез. А за припрему оснивања задруге формира се иницијативни одбор од потенцијалних чланова задруге, чијим радом руководи председник којег чланови одбора изаберу из својих редва. Иницијативни одбор саставља предлог оснивачког уговора и предлог правила задруге, које са предлогом састава органа скупштине подноси оснивачкој скупштини задруге на усвајање.

Задругу, по Закону, може основати најмање пет пословно способних физичких лица – потрошача, који не живе у истом заједничком домаћинству, а пожељно је да задруга има што већи број задругара, који се у задругу могу учлањивати и након њеног оснивања, као домаћа или страна физичка лица.

Задруга се оснива на оснивачкој скупштини, закључењем уговора о оснивању, усвајањем задружних правила и избором органа. Оснивачку скупштину сазива представник оснивача који су одлучили да оснују задругу: председник иницијативног одбора, односно један од његових чланова којег одбор овласти. Оснивачи задруге потписују оснивачки уговор, са законским овереним потписима, у суду или скупштини општине. Основна садржина оснивачког уговора и задружних правила утврђена је члановима 18. и 19. Закона о задругама.
Оснивачка скупштина може се одржати и пуноважно одлучивати уз присуство најмање пет оснивача, а одлуке се доносе већином гласова присутних, с тим што је за доношење пуноважне одлуке потребан минимум од пет гласова оснивача. Већином гласова присутних лица оснивача, скупштина бира председавајућег који води седницу скупштине. На оснивачкој седници води се записник, који потписују записничар и два оверача записника.

У складу са оснивачким уговором и задружним правилима, оснивачка скупштина утврђује минимални основни капитал задруге и минимални појединачни улог задругара. Законска обавеза минималног задружног капитала је 100 динара, а оснивачка скупштина утврђује почетну висину средстава која су потребна за покривање трошкова оснивања и почетак рада задруге. Пошто се основни капитал задруге формира од појединачних улога задругара, минимални појединачни улог износио би када се потребна почетна средства поделе са бројем оснивача. А пошто по Закону појединачни улози не морају бити једнаки, задружним правилима требало би предвидети да сваки задругар сам одлучује о висини свог улога, изнад обавезног минимума.

Скупштина задруге је највиши орган задруге, који чине сви чланови задруге, са једнаким правом непосредног управљања задругом. А органи скупштине су: управни одбор, надзорни одбор и директор, чије се надлежности и начин рада утврђују задружним правилима, у складу са одговарајућим одредбама Закона. Поред председника скупштине, сви поменути органи бирају се на оснивачкој скупштини.
Оснивачи задруге су по Закону дужни да своје појединачне улоге уплате на рачун задруге у року од 30 дана од одржавања оснивачке скупштине. До отварања рачуна задруге, појединачни улози могу се уплатити на привремени рачун, који одреди директор задруге.

наставиће се…

Живко Марковић