Заштита права потрошача у Србији се налази на незавидном нивоу и није потребно много знања да човек уочи да савремено доба користи све доступне алате за манипулацију и обману просечног потрошача.

У основи проблема лежи изложеност потрошача (свих грађана) неистинитом, пристрасном, неправовременом и непотпуном информисању о потрошачким правима, aли и непотпуном информисању о институцијама које се баве остваривањем и заштитом Основних права потрошача и поступцима мирног и судског решавања потрошачких спорова.

Недовољно су им доступне информације и знања о стању и развоју заштите потрошача у свету и у Европи. У нашим законима је преузет део регулативе о заштити потрошача из регулативе Еу и делови Смерница ОУН о основним правима потрошача, али посебан проблем је њихова мала примена.

Маркетиншким активностима, потрошачи се обмањују и доводе у заблуду!

Нетачним рекламним порукама упућују се на доношење погрешних одлука о избору робе и услуга, коришћењу финансијских услуга, лекова, куповини хране. Обмањујуће пословање, недовољно претходно информисање потрошача пре доношења одлука о избору робе и услуга и насртљиво пословање су свакодневна појава!

Посебно су угрожена деца као потрошачи. Mасовно се рекламира нездрава храна деци, нездрава исхрана, промовишу нездрави стилови живота, рекламира алкохол и пушење. Забрињавајуће размере добила је злоупотреба деце у рекламирању производа и услуга, извођењу забавних програма, изборним кампањама и сл.

Недовољну, једнострану и повремену производњу и дистрибуцију медијских садржаја из области заштите потрошача видимо као основни проблем потрошачког информисања и образовања у Републици Србији.

С друге стране, у последње две-три године угашено је више од половине потрошачких удружења и њихових савеза. Фаворизује се рад од државе зависних, државних, страначких и приватних организација потрошача. Права су реткост независне, невладине, ванстраначке и непрофитне организације потрошача, посвећене остваривању и заштити права и интереса потрошача, у складу са Уставом, Законом о удружењима, Законом о заштити потрошача и више закона којим се уређују права и интереси потрошача, међународном и европском регулативом. Оне су непожељне јер својим ставовима и начином деловања не одговарају утицајним  личностима из бизнис сектора и државних структура.

У Србији се не негује отворен, одговоран, стручан дијалог у функцији доношења најбољих одлука за државу,  из којих произлазе стварне могућности за реалну заштиту права и интереса потрошача. Недовољно се истичу разлике између приступа и мотива ангажовања  независних организација потрошача и странака и независних организација потрошача и: државних, од државе зависних, страначких, приватних и од бизнис сектора формираних облика организовања се декларисаних као потрошачке организације.