Светски дан права потрошача 2016. године је обележен је кампањом „Сто без антибиотика“. Кампању је покренула и водила Потрошачка Интернационала и више њених чланица, међу којима је и Покрет за заштиту потрошача-Србије (Шведска, Немачка, Финска, Јужноафричка република, Белгија…). Упућена су писма  Mc Donalds-у, Subway-у i KFC-у и националним и регионалним представништвима ових великих ланаца и неким другим мањим ресторанима. Од них је тражено да у своје глобалне, временски одређене политике унесу избацивање из продаје меса животињског порекла које је третирано антибиотицима, који се користе у медицини. Изнет је јасан став да би ланци ресторана требало да набављају искључиво оно месо које не потиче од животиња које су рутински третиране антибиотицима.

Указано је да отпорност на антибиотике представља једну од највећих претњи по здравље потрошача. Прекомерна употреба постојећих антибиотика, као и недостатак нових, утицала је на убрзану појаву отпорних бактерија или супербуба. Инфекције отпорне на антибиотике се увелико шире свуда по свету. Уколико се нешто брзо не предузме, поново ће људи умирати од обичих посекотина и огреботина.

Око половине антибиотика која се произведе у свету користи се у пољопривредној производњи. Светски проблем је што се већина антибиотика користи за убрзани раст животиња и за превенцију, а не за лечење од разних болести. И поред глобалне забринутости због прекомерне употребе антибиотика, процењује се да ће њихова потрошња у пољопривреди порасти за две трећине до 2030. године, са 63.000 тона у 2010. на 106.600 тона у 2030. години.

Бактерије отпорне на антибиотике преносе се са фарми на људе путем ваздуха, соли, воде, ђубрива и коришћењем контаминираног меса и  месних прерађевина.

Владе појединих држава су припремиле одређене мере како би се супротставиле надолазећој кризи. Светска Здравствена Организација (SZO) је координатор глобалних мера кроз Пројекат Глобалног акционог плана за антимикробну отпорност.

Састанак о антимикробној отпорности одржан је у Њујорку у септембру 2016. Разматран је проблем прекомерне употребе антибиотика у медицини, промоција развоја нових лекова и промене у пољопривредној производњи. Појединачне мере влада су недовољне. Мораће да се укључи привреда, невладине организације и посебно потрошачи и њихове организације. Мултинационални произвођачи хране и светски ланци набавке су у могућности да спроводе промене, далеко брже од самих законских прописа.

Margaret Chan, генерални директор SZO је у говору на Самиту Г-7, посвећеном овом проблему нагласила: “Потрошачки покрети и невладине организације могу одиграти важну улогу у борби против отпорности на антибиотике. Они су важни покретачи и носиоци промена, на првој линији фронта посебно у данашње време друштвенх мрежа и медија. Потрошачи који испитују и проверавају безбедност хране произведене од животиња у чијем је гајењу коришћено превише антибиотика и сходно томе доносе одлуке о куповини, могу битно утицати на индустрију производње хране.”

***

Мултинационални ланци и ресторани су у прилици да утичу на смањење коришћења антибиотика у пољопривреди. Само Mc Donald’s, Subway и KFC имају преко 100.000 представништава широм света, преко којих могу да остваре велики утицај на ланце набавке меса. Ланци ресторана би требало да набављају месо од животиња које су гајене у условима без употребе антибиотика, који се користе у лечењу људи. То се мора односити на све антибиотике са листе SZO, „Критично важне“,  „Веома важне“ и „Важне“. Елиминацијом антибиотика који нису неопходни и предузимањем мера којим се спречава пораст употребе антибиотика, пољопривредни произвођачи могу утицати на повећање ефективности неопходних лекова.

Антибиотици који се користе за лечење људи могу се користити у ветерини, али искључиво за лечење болесних животиња и у екстремним случајевима за превентивно третирање болесних животиња, које су са њима биле у блиском контакту. Антибиотике који се користе у медицини никада не треба давати животињама како би се побољшао раст, апетит или за рутинску превенцију болести.

У марту 2015. Mc Donalds је објавио да је пилетина која се сервира у њиховим ресторанима у Америци пореклом од живине која се гаји без употребе антибиотика. Ова изјава се није односила на ресторане ван Америке, као ни на друге врсте меса, које се код њих продаје. У октобру 2015. објавили су да је и пилетина у канадским ресторанима такође пореклом од живине у чијем се гајењу не користе антибиотици.

У октобру 2015. године Subwаy је објавио да ће до краја 2016.године сва пилетина у њиховим ресторанима у Америци бити пореклом од живине гајене без антибиотика, као и да ће убудуће и ћуретина бити без антибиотика, а да ће потпуна промена (која се односи на све  врсте меса у њиховим ресторанима) бити спроведена у наредне 2 до 3 године. Када су у питању свињетина и говедина без антибиотика, оквирно је постављен рок до 2025. године.

Да би се заиста нешто променило потребно је:

1. Дефинисати Глобални акциони план са реалним временским роком за извршење, како би се избацили антибиотици који се користе у медицини из свих ланаца набавке живинског и другог меса.
2. Одредити независно тело које ће вршити ревизију политике употребе других антибиотика и упоређивати резултате напретка, у постизању циља из тачке 1.

***

Mc Donalds, Subwаy и KFC нису успешно одговорили на широм света распрострањен здравствени ризик отпорности на антибиотике.

Потрошачка Интернационала је лансирала нови извештај у којем истиче неуспех глобалних ланаца брзе хране у суочавању са изазовом који представљају бактерије отпорне на антибиотике

Отпорност на антибиотике чини глобалну кризу јавног здравља по којој је претерана употреба антибиотика на фармама  главни узрок.  Предвиђен је раст употребе антибиотика у пољопривреди за две трећине: од 63.200 тона у 2010, до 105.600 тона у 2030. години. Ако се не покрену хитне акције, која се тичу резистентности на антибиотике, можемо се у будућности  суочити са обичним инфекцијама у којим и мале повреде могу поново да изазову смрт.

Из извештаја Потрошачке Интернационале се види да је:

Mc Donalds је изразио  временски ограничену посвећеност, у 2 од 100 земаља у којима послује. Овај ланац је изразио спремност да од 2017. године у САД снабдева потрошаче пилићима који расту без употребе антибиотика, значајних за људску медицине, а у Канади од 2018. године. Ову посвећеност неће проширивати на друге врсте меса.

Subwаy је припремио снажну, временски ограничену посвећеност у САД. Она подразумева вођење рачуна о пореклу пилића (2016), ћурака (2019), јунећег меса (2025) и свињског меса (2025), без било каквих антибиотика. Ова посвећеност се примењује само у једној од 111 земаља, у којим ова компанија послуке.

KFC није изразио довољну посвећеност пореклу меса које се добија без употребе антибиотика, значајних за хуману медицине, у било којој од земаља у којима послује.

Аманда Лонг, генерална директорка Потрошачке Интернационале је изјавила: „У поређењу скале кризе јавног здравља са којом се свет суочава због отпорности на антибиотике, одговор KFC, Mc Donalds-а и Subwаy-а, као тржишних лидера је жалосно неодговарајући“.

Потребан нам је међународни одговор да зауставимо резистентност на антибиотике. Супербактерије не познају националне границе. Ако се не предузму потпуније мере, антибиотска резистенција ће убијати 10 милиона људи годишње од 2050. године. Смањење употребе антибиотика у пољопривредни је ургентан и неопходан корак за разрешење кризе.

Mc Donalds, Subwаy и KFC нису успешно одговорили на широм света распрострањен здравствени ризик од отпорности на антибиотике. Потрошачка Интернационала је лансирала Извештај у коме се истиче неуспех глобалних ланаца брзе хране у суочавању с изазовом који представљају бактерије отпорне на антибиотике. Отпорност на антибиотике условљава глобалну кризу јавног здравља, којој је главни узрочник претерана употреба антибиотика на фармама и у пољопривреди. И поред тога планира се раст употребе антибиотика у пољопривреди за две трећине, од 63.200 тона у 2010, на 105.600 тона у 2030. години.